Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
1:5
1:7
1:8
1:9
1:11
1:12
1:13
1:15
см.:Иез.10:9:12;
1:17
1:19
1:21
1:22
1:23
1:25
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Јављање славе Божије над херувимима.
Године тридесете, мјесеца четвртога, петога дана, кад бијах међу робљем на ријеци Хевару, отворише се небеса, и видјех утваре Божије.
Године тридесете, мјесеца четвртога, петога дана, кад бијах међу робљем на ријеци Хевару, отворише се небеса, и видјех утваре Божије.
Петога дана тога мјесеца, пете године откако се заробио цар Јоахин,
Дође ријеч Господња Језекиљу, сину Вузијеву, свештенику, у земљи Халдејској на ријеци Хевару, и ондје дође рука Господња нада њ.
И видјех, и гле, силан вјетар долажаше од сјевера, и велик облак и огањ који се разгоријеваше, и око њега свјетлост, а усред огња као јака свјетлост;
Усред њега још као четири животиње, које на очи бијаху налик на човјека;
И у сваке бијаху четири лица, и четири крила у сваке;
И ноге им бијаху праве, а у стопалу бијаху им ноге као у телета; и сијеваху као углађена мјед.
И руке им бијаху човјечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бијаху на четири стране.
Састављена им бијаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше напрема се.
А лице бијаше у све четири лице човјечије и лице лавово с десне стране, а с лијеве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
И лица им и крила бијаху раздијељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тијело.
И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.
И на очи бијаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свијеће; тај огањ пролажаше између животиња и свијетљаше се, и из огња излажаше муња.
И животиње трчаху и враћаху се као муња.
И кад гледах животиње, гле, точак један бијаше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.
Обличјем и направом бијаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири бијаху једнака, и обличјем и направом бијаху као да је један точак у другом.
Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.
И наплаци им бијаху високи страхота; и бијаху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.
И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.
Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
А над главама животињама бијаше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго над главама њиховијем.
А под тијем небом бијаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тијело.
И чујах хуку крила њиховијех кад иђаху као да бјеше хука велике воде, као глас Свемогућега и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила.
И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које бијаше над главама њиховијем.
И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир, и на пријестолу бијаше по обличју као човјек.
И видјех као јаку свјетлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доље видјех као огањ и свјетлост око њега.
Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи бијаше свјетлост унаоколо. То бијаше виђење славе Божије на очима; и кад видјех, падох на лице своје, и чух глас некога који говораше.